Школа у Дренови основана је 1813. године заслугом Дреноваца, Карађорђевих устаника, који су на време схватили историјску условност да само писмени људи могу бити слободни.
Са растом Села, коме ће се 1832. године придодати атрибут „Велика“, расла је и стекла углед у народу и Дреновска школа. Прво као приватна, у приватној кући, потом као „правитељствена“ (државна) у црквеној грејалици, па од 1839. у првој школској згради за коју ће Милан Милићевић рећи „да част може чинити и Београду“, Дреновска школа, од 1934. године, ради, и за данашње прилике, у модерној школској згради, коју је изградило сложно село са угледним председником Радојем Ратајцем.
Прву женску децу Школа је уписала 1882. године. Нека се зна: Биле су то девојчице Павлика Ћосић и Попова кћи Даринка.
До 1947. године, када се наставља трогодишњом Прогимназијом, Школа је четвороразредна, а од 1950. године она је осмогодишња са статусом огледне, снабдевене савременом наставном основом, каква је била углед школама у околини.
За два века постојања, Школу су носили, и гласом је проносили, њени добри учитељи и њихови ученици. Школска, и учитеља Војислава Катунца, заслуга је што је у Великој Дренови, од краја 19. века, расло чувено племе одгајивача калемова винове лозе. Многи значајни људи српског народа, у науци, вери, уметности, војсци..., завршили су Основну школу у Великој Дренови:
Благоје Недић (1860-1937), истакнути педагог, драмски писац и писац школских уџбеника; Вишња Ћосић, прва жена доктор енолошке науке у Србији; Драгомир Ћосић (1896-1977), академик, творац признатих сорти биљака за људску храну; Добросав Ратајац (1887-1945), грађевински инжењер, пројектант чувених здања и чувени министар у влади прве Југославије; Хранислав Ђорић (1899-1991), велики српски патријарх који је 32 године на престолу Светог Саве, у тешко време, чувао Српску Цркву; Добрица Ћосић (1921-), академик и највећи писац српске судбине; Родољуб Игњатовић (1929-1994), доктор педагошких наука, писац школских уџбеника и књига из области наставе и васпитања.....*
...Са подручним одељењима у Страгарима и Селишту, Школа данас има 275 ученика, стручну заступљеност свих наставних дисциплина, библиотеку, педагошко-психолошку, правно-административну и техничку службу, школску кухињу...
Наставни процес у Школи само делимично је у складу са захтевима савремене наставе. Већина предмета нема кабинете са адекватном опремом, а за посебну бригу је недостатак сале за наставу физичког васпитања. Упркос таквој стварности, успеси ученика на такмичењима, до републичког врха, су натпросечни, а Школа је 2003. године, од стране Министарства просвете, призната за најбољу основну школу у Србији.
Сва добра која данас одликују Школу у Великој Дренови нису довољна за спокојство: малени и све мањи број ученика прети опстанку села и Школе чиме су и та добра осенчена страхом и лишена пуног смисла.





*Потпунији списак са биографијом виђенијих учитеља и ђака налази се у Поменику „Књигe о Школи у Дренови“