Промените величину слова:
"Љубостиња, одмор души! Најлепша песма Богу испевана на српској земљи!"
Св. Владика Николај

Манастир Љубостиња, посвећен Успењу Пресвете Богородице, налази се 4 км северно одМанастир Љубостиња Трстеника, поред Љубостињске реке, подно Гледићких планина. Датира с краја 14. века и задужбина је кнегиње Милице. Од свог постојања Љубостиња је имала улогу културног средишта овог краја. У монашким испосницама, смештеним у брдима око манастира настало је чувено Радослављево јеванђеље.

Име Љубостиња, настало је, по предању, од речи љубве и стан (место љубави). На овом месту су се, наводно, први пут срели кнез Лазар и кнегиња Милица, која је, за успомену на тај догађај, одлучила да овде подигне манастир.

Градитељ Љубостиње Раде Боровић (познат из епске песме као Раде Неимар) један је од мањег броја по имену познатих српских средњовековних градитеља и један од ретких који је своје име овековечио уклесавши га на цркви.

Манастир архитектонски припада моравској школи. Зидови су грађени од камена пешчара који се смењује са опеком. У основи је уписан крст са три апсиде.

Фасада цркве је богато украшена каменом пластиком. Доминирају розете, којих има укупно тринаест. Оригиналношћу и симболиком међу орнаментима клесаног украса доминира крин, као симбол девичанства и чистоте.

Унутрашњост цркве живописао је зоограф Макарије почетком 15. века, али до данашњих дана су очувани само фрагменти. Најзанимљивије су ктиторске фреске кнеза Лазара и кнегиње Милице, у природној величини, као и фреске њихових синова, Стефана и Вука. Сликарски елементи налазе се и на спољној фасади цркве. Данашњи икиностас је дело Милије и Николе Марковића из 19. века. Првобитни је уништен у време борби против Турака.

Унутар цркве налазе се гробнице кнегиње Милице и монахиње Јефимије, жене деспота Угљеше Мрњавчевића. Јефимија, прва српска песникиња, позната је још и по везиљској уметности. Чувена је њена Похвала кнезу Лазару, свилом извезена на кнежевом покрову. Везиљска традиција очувала се до данашњих дана.

Конак кнеза Милоша из тридесетих година 19. века је један од најлепших манастирских конака у Србији у тзв. балканско-оријенталном стилу.