До данас се препричава како је 1912. године једна трстеничка трговкиња по имену Ћирка Стаматовић (која није имала потомство) завештала свој дућан цркви и граду, са намером да се тим средствима купи механизам и сат за звоник новог храма.
Међутим, због турбулентних догађаја — избијања Балканских ратова, а затим Великог рата — то завештање је неко време остајало „мртво слово на папиру”.
После отприлике 15 година, око 1927. године, један угледни трстенички трговац се сетио завештања и помогao је да се документ пронађе и да се у дело претвори: тада је храм добио нова звона и сат на звонику са четири стране света.
