37240 Трстеник, Кнегиње Милице 5 - Телефон: 381 (0)37 714-333; 714-598

Добродошли на званични сајт општине Трстеник

Среда 22 11 2017
Ћирилица
  
  
Промените величину слова:
У Србији је крајем 1813. године било укупно 40 школа са око 1500 ученика а међу њима основне школе у Трстенику и Великој Дренови. Није познато да ли су ове две школе биле приватне или општинске установе, да ли су о њима водила бригу приватна лица, поједине породице или општине. Може се претпоставити да су их издржавали ђачки родитељи из места, као што је то био случај са другим школама у Карађорђево и Милошево време.

Основци из Трстеника тридесетих година двадесетог векаДо 1830. школе су углавном радиле у црквеним или обичним сеоским кућама које су угледнији домаћини уступали за школу. Положај учитеља није био регулисан прописима, тако да су учитељи често мењали посао у зависности од услова који су им пружани. Сретењским Уставом из 1835. године оснивају се школе као државне установе а учитељи плаћају из државне касе. По подацима из 1838. године у трстеничком крају 20 ученика похађа школе у Трстенику и Великој Дренови.

У мрежи школа из 1845/46. године налази се школа у Трстенику која је припадала крушевачком округу и школе у Великој Дренови и Медвеђи, које су у саставу јагодинског округа. До школске 1851/52. године у трстеничком крају су отворене још три школе: у Стопањи, Рибнику и Грабовцу. У укупно 6 школа ради 6 учитеља и учи 128 ђака искљичиво мушког рода.

Прва основна школа за женску децу основана је 1864. године у Трстенику као четворогодишња школа. Женску основну школу имао је и Милутовац од 1900. до 1904. године. Током 1866. године отварају се школе у Велућу и Пољни, и обнавља се школа у Грабовцу. До краја века отворене су школе и у Брезовици и Малој Дренови (1895), потом Риљцу и Угљареву (1898) и Мијајловцу (1899).

Иницијатива за отварање школа потицала је од општине која је подносила молбу Окружном начелству у Крушевцу, односно Јагодини, а коначну одлуку доносило је Попечитељство просвештенија (Министарство просвете).Основци основне школе у Почековини двадесетих година двадесетог века

Године 1882. основна школа је продужена на 6 разреда: прва четири разреда чинила су нижу, а 5. и 6. разред вишу основну школу. Изучавани су следећи предмети: српски језик, рачун, земљопис, општа историја, познавање природе и пољска привреда.

Народ трстеничког среза 1864. године доноси одлуку да се изгради школска зграда о трошку среза и 1868. направљена је школска зграда у Велућу, а  1876. завршена је школска зграда у Трстенику. Медвеђа добија школу 1872., а мештани   Велике Дренове 1876. године. Школе су грађене по прописима: у средини села, на сувом месту, од солидног материјала и њихово стање је једном годишње проверавано од стране надлежних просветних инспектора. Прва учила су биле плоче за писање, таблице премазане воском, табла за рачунање и рачунаљка. Често су се за рачун користила зрневља пасуља и кукуруза. Књиге су биле врло ретке и скупе. Прве књиге су доношене из Аустрије, а први Српски буквар је штампан 1838. године.

Школске 1923/24. у Трстенику је отворена прва средња школа: Занатско-трговачка школа за мушку омладину.  После четворогодишње основне школе ову школу су училе будуће занатлије и трговци. Од 1924. године женска омладина се опредељује за Женску занатску школу.
Почеци образовања производног кадра у Трстенику потичу од 1950. године када је основана Војно-индустријска школа са задатком да школује кадрове за ''Прву петолетку''. Ова школа 1960. године прераста у Школски центар. Спајањем Школског центра и Гимназије формиран је Образовни центар ''Прва петолетка'' који постоји од јануара 1975. године до 1990. године када долази до кадровске и просторне поделе на Машинску школу и Гимназију.

Високо образовање датира од 1962. године када је основана Виша техничко машинска школа за образовање машинске струке.

Дуг је пут трстеничког школства од почетка до данашњих дана. Промене је носило време али и друштвено-политички и економски развој и потребе општине и државе.

Данас у Трстенику ради осам основних, две средње и две високе школске установе.

Највећи проблем са којим се већ годинама уназад сусрећу школе трстеничке општине, а који нажалост не могу саме да реше, јесте смањивање броја ученика. Постоји нада да ће се са побољшањем животног стандарда повећати и број ученика.