Брезовица - лична карта

Петак, 28 Август 2009 00:16

ЛИЧНА КАРТА БРЕЗОВИЦЕ
Увод

Село Брезовица (250-540 м.н.в)налази у централном делу Србије, на десној обали Западне Мораве и на брежуљкастим падинама шумовите планине Гоч. Удаљено је 12 км од града Трстеника и исто толико од познате Врњачке Бање. Село је заправо на тромеђи између три општине:Трстеника,Врњачке Бање и Александровца, тако да има одличан географски положај.
Само село пресеца Брезовичка река створивши живописну долину. Брежуљкаст рељеф, умерено континентална клима, вијугав ток Брезовачке реке, брзе планинске речице, шумски комплекси који се смењују са виноградима и ораницама, разнолик биљни и животињски свет чине овај крај веома занимљивим.
Пејзажом доминирају брезове шуме, бреза је самоникла биљка у Брезовици, од осталих биљних врста такође има пуно четинара као и букве.
Од животињских врста највише има фазана и зачева, а постоје и гатари са дивњим свињама и срнама, а иначе читаво подручје Брезовице и суседних села чине ловни резерват.
Брезовица има 781 становника у 213 домаћинства и спада у једно од мањих сеоских насеља у општини Трстеник. Просечна густина насељености је испод 100ст/км2.
Захвата простор од 1390 ха. Како је долина Брезовачке и Попинске реке веома богата мермером становништво се углавном бави кречарским занатом и то више од два века, па је тако Брезовица веома позната по производњи квалитетног креча, осим кречарства, становништво се бави воћарством и сточарством.
Брезовица располаже различитим типовима земљишта од оних више класе до оних на којима није могућа одређена пољопривредна производња. Парцеле на којима се узгајају малине и купине углавном су мале површине 20 -30
ари.

ВОЋАРСТВО
Малина

Узгајање малине је најзаступљенија грана у воћарству и представља најзначајнији извор прихода 70-80 % мештана села Брезовица. Специфичност ове производње је повољан климатски и географски положај. У фебруару и марту креће се са ђубрењем, чишћењем старих изданака и везивањем родних за текућу годину. Ова мера је значајна за принос и квалитет плода па произвођачи врше одабир најздравијих, добро развијених пречника у горњој зони око лО мм. Уношење стајњака је веома корисна мера бар сваке друге године. Одмах потом креће се са основном обрадом земљишта и прскањем које се према потреби наставља у априлу и мају.
Средином јуна па у следећих 30-40 дана је берба малине. Тада је потребан велики број радника, да би на време могао сав род да се обере. Берба се обаља сваког дана, и по највећој врућини и зато мештани овај рад оцењују као један од тежих. У септембру и октобру се обично скидају стари родни изданци и врши хемијска заштита нових изданака. Новембар, децембар и јануар су време када малињаци мирују и „у њих се не улази,,

Купина

Узгајање купине је по много чему слична са процесом обраде и производње малине. Скоро сви радови, осим бербе обављају се у исто време. Ђубрење, уклањање старих изданака и прскање креће већ у фебруару. Обрада земљишта врши се одмах по везивању нових родних изданака, обично у марту. Земљишта нових изданака од болести и штеточина неопходна је све до јула, а учесталост зависи од временских прилика.У мају је неопходно скраћивање нових родних изданака. Берба креће крајем јула и траје до почетка септембра. Она није толико компликована и захтевна као малина, али такође захтева велику ангажованост радне снаге. У октобру је неопходно још једном хемијски заштитити нове изданке и према потреби развезати и очистити старе.

Производња шљиве

Производња шљиве је ранијих година заузимала значајно место у пољопривредној производњи Брезовице. Мештани овог села су у прошлости стицали извесне приходе производњом и прерадом шљиве и то пре свега печењем ракије. Засади шљиве све више уступају место производњи малине и купине.
Процес производње шљиве је нешто мање захтеван од производње малине и купине, али такође захтева резидбу, ђубрење, окопавање, заштиту и прскање. Све то је неопходно урадити од фебруара до маја, када почиње сазревање плодова и када је обично потребно само покосити шљиваке. Берба је обично крајем августа и у септембру.

Производња јабуке

Што се тиче већих засада јабуке они су ретки, али скоро свако домаћинство има или мање засаде или по неколико стабала у оквиру окућнице. Радови у засаду јабука обављају се у зависности од временских прилика. Резидба, ђубрење и прскање обаљају се у фебруару евентуално у марту. Од марта до бербе врши се заштита од болести и штеточина. Берба се обавља од септембра најкасније до октобра зависно од сорте.

СТОЧАРСТВО
Говедарство

У прошлости је говедарство имало знатно већу улогу.Временом је говедарство бивало све мање заступљено првенствено због мале исплативости крава. Данас већина говеда припада сименталској раси и раси домаћег шареног говечета. Говеда се обично држе у шталским објектима (затворен систем узгоја) осим у летњем периоду када се комбинује испаша и штала.
Говеда се углавном хране зеленом кабастом храном,у зимском периоду заступљена је исхрана луцеркиним сеном или сеном трава-детелинским сеном као и трском кукуруза. Исхрана телади се заснива на исхрани млеком у прва два- три месеца када се обију од млека они се продају у ретким сличајевима се тове.
Говедарство у овом крају не игра значајну улогу, гајење се у већини случајева своди на гајење за своје потребе .Статус говедарства би се знатно могао повећати када би се обезбедило тржиште за произведене количине млека и млечних производа.

Овчарство

Овчарство се у Брезовици заснива на комбинованом шталском -пашњачком начину узгоја, што потврђују и подаци који су добијени применом сезонског календара. Испаша је осигурана од априла до новембра и тада се овце напасају на пашњацима који се налазе у оквиру атара села Брезовица. У зимском периоду држе се затворене Оборима-шталама и тада се хране искључиво сеном. Пред јагњење, овцама се даје одређена количина концентрованих хранива а исхрана јагњади се првих четрдесетак дана заснива искључиво на сисању. У марту и априлу почиње прихрана јагњади пре свега кабастим хранивима.

СТАРИ ЗАНАТИ
Воденице поточаре

Овај стари занат је некада био веома распрострањен. Саграђене су почетком и у првој половини 20 ог века, у Брезовици некада је било 18 воденица поточара, а данас нажалост у функцији су само 2 и у њима се повремено покрене воденички камен да би стари воденичар умлео брашно.
Десетак околних села трстеничке и александровачке општине овде је свакодневно млело брашно а данас је мало оних који желе да осете укус прослих времена и старинске погаче. Да би се у воденици поточари умлело брашно прво мора да се из реке наврнути вода у јаз. Из јаза долази вода у букву, па кад се она испуни водом долази до ципуна из кога под притиском удара у дрвени точак са перима, и он се тада покреће. Тај дрвени точак окреће воденички камен. Жито се ставља у кош, и приликом окретања воденичког камена жито које испада из коша се смеље са њим. Брашно пада у сандук или мучњак.Воденичко камење се прави у суседним селима Попина и Дубље. Обзиром да је највећи део атара ових села изграђен од кварцитног пешчара и кварцита.

Печење креча

Кречарством се људи овога краја баве веома дуго . Постоји једна легенда која каже да су још пећински људи пекли месо на камену кречњаку и приметили да су да се после неколико ложења камен на једној страни испекао и почео да се руни. Када је на њега пала киша створио се креч као кајмак. Дакле, њима се приписује да су открили тајну прављења креча .
Кречане се праве од цигле (печене или непечене ). Два до три пута годишње цела кречана се премазује мешавином смонице и плеве да би се заштитила цигла како би трајала дуже .
У Брезовици их данас има око 30, од којих само неколико активно пеку креч. Да би се добио креч, прво мора да се навади камен кречњак из мајдана (каменолома)који се налази у близини, а се он вади тако што се стена буши специјалном бушилицом док се не одвали комад стене, а тек онда се он разбија у комаде У мајдану су некада постојале 2 пећине, од којих је једна затрпана када је прављен пут, а друга није довољно истражена јер је веома дубока .
Из мајдана се камен вози до кречане и онда она почиње да се дене (пакује). Увек је “дене” двоје људи и то тако што уђу кроз врата кречане и слажући камење у круг док га не сведу у ћемер(лук). Затим један мајстор улази у кречану са врха и наставља да “дене”, а други чекићем разбија камење и додаје овом првом Када је све готово, кречана се запали и ложи толико дуго колико услови захтевају (квалитет дрва ,влага кречане, киша итд), у зависности од тога она гори од 36 до 48 сати, у једном тренутку достиже температуру и до 1700 Ц (постаје ужарена пећ у којој се запали камен кречњак) кречњак има одређену количину влаге и док не испари не може да постане креч. Када је испечена кречана се хлади 12 сати, затим се отворе врата и почиње се са утоваром креча. Једна кречана може да испече од 2 до 10 тона креча, али су овде наизаступљеније кречане капацитета 7-8 тона.
Од 1 кг креча добије се 4 кг гашеног или кречарским жаргоном речено 1 кг креча пије 3 литра воде. Приликом ложења за 1 тону креча потребно је утрошити 2 метра квалитетних дрва. Кречарство је стари занат овог села, толико је ушао у крв његових мештана да су о њему испеване и песме.